1. Moja mala devojčica ima tri i po godine i vrši nuždu samo kada nosi pelenu, stojeći uspravno i držeci se za nečiju ruku. Plaši se da vrši nuždu i čak i sada uzima laksativ. Šta da učinimo?

Pojedina deca se možda plaše vršenja nužde, ali, pošto je ovo sasvim prirodna reakcija za telo, potrudite se da ne stvarate preveliku uznemirenost. Pokušajte da umanjite napetost izmišljanjem privlačnog rituala, kao što je, na primer, zajedničko gledanje u knjigu ili pričanje priče dok sedi na noši...

Dr. Emanuela Lakija
Psiholog - Psihoterapeut

2. Moj sin ima osam i po meseci i još uvek pati od gastroezofagalnog refluksa. Međutim, moj pedijatar me uverava da će ovaj refluks nestati za godinu dana. Da li zaista nemam razloga za brigu?

Draga gospođo,
Najvažnije je, pre svega, razjasniti da li je u pitanju gastroezofagalnog refluks ili izbacivanje hrane iz usta (bljuckanje). Ovo drugo, zapravo, i nije bitno i prilično je uobičajeno kod male dece, naročito ako mnogo jedu, i brzo ce proći. Za ovo prvo, međutim, treba više vremena za rešavanje; uglavnom nestaje samo od sebe do 18 - og meseca, ili najkasnije dve godine. Zbog toga vam preporučujem da poslušate savet vašeg pedijatra, koji se tiče položaja u koji treba postaviti vašu bebu posle jela i dok se odmara, nemojte joj davati velike količine hrane odjednom i, ako je to potrebno, dajte joj prepisani lek.

Dr. Klaudio Mafejs
Pedijatar

3. Imam mališana od 20 meseci, koji je veoma drag i ljubak, ali, tokom poslednjih nekoliko meseci, kada ne uspe da uradi nešto, naljuti se i pocne ili da se udara ili da udara glavom o stvari. Veoma sam zabrinuta, šta treba da ucinim?

Naša deca se često bore sa frustracijom kada, na primer, ne uspeju da urade nešto ili im kažemo ''ne'' kada nešto žele. Ovo je čest slucaj kod tvrdoglave dece koja žele da isprobaju sve i ne žele ogranicenja ili granice koje im postavljamo mi ili njihove godine.
Šta možete da učinite: ne dozvolite našoj deci da se ponašaju ''nervozno'' i netolerantno. Zaustavite vaše dete, smirite ga, ali nemojte umesto njega učiniti ono što on sam nije mogao, i tako raspaliti njegovu nervozu. Učinite to zajedno u proslavite rezultat.

Dr. Emanuela Lakia
Psiholog - Psihoterapeut

4. Moje drugo dete je rođeno pre dva meseca, i moj najstariji sin (dve i po godine), se trudi na sve moguće načine da privuče pažnju, iako sve vreme pokušavam da ga uključim. Štaviše, njegovi baba i deda stalno govore ''jadničak, još uvek je beba''. Šta da ucinim?

Malo ljubomore ne samo da je normalno, već je zapravo i ''zdravo''. Ova osećanja su tako jaka, da je mnogo bolje da ih naša deca iskuse unutar porodice, gde su zaštićena, umesto u spoljnom svetu. Njegovo uključivanje u brigu oko bebe je zasigurno dobro, ali morate provoditi malo i malo vremena samo sa njime, radeći stvari za ''velike dečake'', dok se baba i deda staraju o bebi. Kad smo kod babe i dede... Ne brinite o sinovljevom obrazovanju, sve babe i dede su malko popustljive prema svojim unucima, ali mi roditelji smo ti koji vodimo decu na putu kroz život.

Dr. Emanuela Lakija
Psiholog - Psihoterapeut

5. Moje dete ima pet i po godina i već mesec dana ne može da hoda zbog spondiloze. Počeli smo da mu dozvoljavamo da gleda crtaće, ali, čak i sada kada mu je bolje, još uvek želi da ih gleda kada je kod kuće (kada je u parku, pažnju mu uvek privuče nešto drugo)

Drago mi je da mu je sada bolje, mogu samo da zamislim vašu brigu i potrebu da ga umirite, i sigurna sam da su crtaći bili korisni. Bez brige, crtaći nisu ugrozili njegov razvoj, ali su, međutim, stvorili naviku. Navike se mogu ukloniti, ili makar zameniti nečim interesantnim i prijatnim. Kao što kažete, on uživa na igralištu, a na crtaće misli samo kad je kod kuće. Pokušajte da pronadete neku interesantnu igru koju ćete zajedno igrati, možda neku sa crtanim junacima koje on može da prepozna.

Dr. Emanuela Lakija
Psiholog - Psihoterapeut

6. Moj sin ima tri godine i pati od stalnih respiratornih infekcija. Zašto je moja beba stalno bolesna?

Infekcije gornjih i donjih disajnih puteva kod dece su čest i široko rasprostranjen problem.
U zapadnim zemljama, preko 25 % dece starosti do jedne godine i 18 % dece starosti između 1 i 4 godine, pati od stalnih respiratornih infekcija. Među različitim faktorima rizika, jaslice su jedan od najvažnijih. Zapravo, deca koja idu u jaslice više pate od respiratornih infekcija, infekcija uha, astme i gastrointestinalnih infekcija od dece koja ne idu. Rizik dostiže svoj maksimum tokom prve dve godine života, i smanjuje se od treće godine. Ali, ako su deca sa stalnim respiratornim infekcijama takode alergična ili atopična, tada se rizik povećava. Alergična deca pate duže i od većeg broja respiratornih infekcija, naročito od onih manje ozbiljnih, što govori da odgovarajuća terapija respiratornih alergija takođe može dovesti do smanjenja respiratornih infekcija.

Prof. Alesandro Fioki
Alergolog

7. Moj sin ima 23 meseca i pokušavam da ga naučim na nošu. Počela sam pre nekoliko dana, ali on i dalje ne ume da piški u nošu. Ponekad se upiški ili uneredi i počne da plače ili vrišti, kao da je uplašen. Da li još uvek nije spreman?

Nisu sva deca spremna da se otarase pelene sa 24 meseca, za neke je potrebno sačekati sve dok ne napune 30 meseci ili više. Neku decu muče urin i izmet, i ne žele da imaju ikakve veze sa tim. Pokušajte nekoliko puta sa strpljenjem i pribranošću, ali budite spremni da prestanete ako vašem sinu bude neprijatno. U ovom slučaju, bilo bi bolje da odložite sve na nekoliko meseci. Posle svega, sve dok ne pođu u obdanište, nema potrebe za žurbom! I zapamtite da treba da ga pohvalite i nagradite svaki put kada uspešno obavi nuždu u nošu, jer će mu to pomoći da napreduje.

Dr. Emanuela Lakija
Psiholog - Psihoterapeut

8. Moja beba ima 17 meseci i pre nekog vremena je postala jako vezana za svoju cuclu, sve do sada je nije želeo. U početku ju je koristio samo za igru, udarajući je ili bacajući na pod, kao loptu. Sada je želi od jutra do mraka.

Draga mama, ako je vaša beba želi tokom faze rasta, možete joj je dati, ali ne svaki put kada je želi. Zatim se pripremite da je oduzmete kada bude imao oko dve i po godine, ne pre toga.

Dr. Emanuela Lakija
Psiholog - Psihoterapeut

9. Moja ćerka (16 meseci) se stalno budi noću i plače zbog potrebe za fizičkim dodirom, čvrsto me drži, širom otvorenih ociju, kao da je sanjala nešto strašno. Ne smiri se čak ni kad je spustim u naš krevet. Šta da učinim?

Draga mama, mislim da vaša devojcica doživljava noćne užase, to jest, episode intenzivnog straha, koje pogađaju decu u ranim časovima spavanja, traju od nekoliko minuta do nekoliko časova, ako se dete ne smiri, i pogađaju decu od 1 do 8 godina starosti, pa čak i starije; nestaju u adolescenciji. Vaša ćerka nije svesna kada je u tom stanju straha, zapravo, pomenuli ste da su njene oči širom otvorene, kao da pilji u prazno. Starija deca čak i pricaju tokom ovih epizoda, ali se ne bude, čak i ako ih pozovete. Posle krize, mnoga deca jednostavno ponovo utonu u san.
Razlog zbog koga se dešavaju, je jednostavan: svako od nas sanja 4 do 5 puta u toku noći, neki snovi su lepi, a neki strašni, ali svi snovu mogu pomoći mozgu da obradi komplikovane događaje ili informacije kroz takve emocije. Noćne more su povezane sa nervozama sa kojima se dete sreće tokom faze razvoja (nervoza zbog razdvojenosti, strah od stranaca, strah od novih stvari).
Šta možete da učinite da bi cela familija mogla dobro da se naspava, kao kada je vaša beba bila mala? Uveravajte je i mazite, bez da je probudite, kada bude imala noćne more, čak iako je očigledno da vas ne sluša, pričajte joj nežno da biste je umirili; osetiće poznati glas i bice sigurna. Ostavite otvorena vrata (nikada ne zatvarajte vrata kada je dete uznemireno), i držite upaljeno svetlo ako se plaši mraka.

Dr. Emanuela Lakija
Psiholog - Psihoterapeut

10. Moje dete uvek ostavlja komadić hrane na tanjiru, da li bi trebalo da ga teram da pojede sve?

Upravljanje prehrambenim navikama dece tokom prvih nekoliko godina života je nešto što ne treba biti potcenjeno, ni sa kvalitativnog, ni sa kvantitativnog aspekta.
Važno je davati deci porcije hrane koje su prikladne njihovim godinama, i zdravstvenom stanju, bez da se predate iskušenju i preterate sa količinom.
Ako su deca lenja ili nemaju apetit, velika količina hrane je demorališuća za njih, i frustrirajuća za majku koja može nenamerno da prenese svoje osećanje nezadovoljstva na dete.
Nasuprot tome, ako je dete uvek gladno i pohlepno, potrebno mu je davati velike količine niskokalorične hrane, da bi se zadovoljio njegov apetit, bez preterivanja u kalorijama u cilju sprečavanja dečije gojaznosti, nečega što postaje veoma često u našoj zemlji.

Dr. Emanuela Lakija
Psiholog - Psihoterapeut